„Немојте, о чеда и браћо, никда да поштујемо
оно што шкоди, а да обилазимо оно што спашава.”
Свети Сава
Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и брат Вукана и Стефана Првовjенчаног. Као младић добио је од оца на управу Захумље.
Убрзо, Растко је побjегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, гдjе је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар (1198–99), први и једини српски манастир на Светој гори. У Србији је убрзо дошло до рата за власт између Савине браће. Послије измирења, велики жупан Стефан и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просвjетитељским радом, настојећи приближити сународницима основе вјерске и свјетовне поуке. На Свету се вратио 1217. Године 1219. Сава је убиједио васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски је именовао Саву за првог архиепископа Србије. Сава је остао архиепископ све до 1233. Године. Замијенио га је његов ученик Арсеније Сремац. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара (27. јануара по новом календару) 1236. године. Његове мошти је у манастир Милешеву пренио његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је иза себе оставио више писаних дjела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег вијека код Срба. Његова најзначајнија писана дjела су „Житије Светог Симеона”, „Карејски типик”, „Хиландарски типик” и „Студенички типик”, као и „Законоправило”. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвјете код Срба у средњем вијеку.
Савин култ у народу био је јак. Послије једног устанка Срба против Османског царства, турски заповједник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару. На мјесту гдје се мисли да је била дигнута ломача да уништи посљедње остатке Светог Саве данас се уздиже Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.
Празник Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године, на приједлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега би се постило седам дана. Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то заштитником су га сматрали и пастири, па су многи обичаји везани за празник Светог Саве у вези са вуковима и стоком. Постоји много народних вјеровања у вези са Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји. Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева.
Послије полувијековне забране, 1990. године Свети Сава поново се обиљежава као школска слава.
За Источно Сарајево, Свети Сава има велики значај јер је 1219. установио Дабарску епархију, а данашњу Митрополију дабробосанску са сједиштем у Сарајеву. Бројне образовне установе, признања и награде носе име овог српског светитеља. Основна школа у Источном Новом Сарајеву носи име по Светом Сави.
Пројекат “Кодови времена” подржала и реализовала општина Источно Ново Сарајево
у сарадњи и по идеји ученика разреда IV3, генерација 22/23,
Средње школе “28. јуни”, техничари информационих технологија.