Парк Великана

ЈОВАН ДУЧИЋ

(1874-1943)

...Јер је отаџбина само оно куда
наш зној падне где је крв очева пала...

Химна победника, Јован Дучић

Српски пјесник и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, рођен је 17. фебруара 1874. године у Требињу, иако постоје подаци да је Дучићева година рођења 1872. Дучић је одрастао у Требињу и Мостару, гдје је похађао основну школу и нижу гимназију. Отац Дучићев Андрија страдао је у Херцеговачком устанку 1875. године и сахрањен је у Дубровнику. Мајка Јока из брака са Андријом имала је још ћерку Милеву, а из првог брака са Шћепаном Глоговцем двоје дјеце.

Након завршене учитељске школе у Сомбору учитељевао је у српским школама у Босни и Херцеговини. Студирао је права у Женеви и Паризу, гдје је и дипломирао. С писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем у Мостару је покренуо књижевни лист Зора.

Једно вријеме Дучић је био дипломата Краљевине Србије и Југославије, представник своје земље у девет држава. Службовао је у: Софији, Женеви, Риму, Атини, Мадриду, Каиру, Будимпешти, Букурешту и Лисабону.

Дучић, књижевник чије је стваралаштво ударило печат српској поезији у првој половини 20. вијека, поред поезије писао је прозу, путописе, есеје, студије. На српску књижевну сцену ступио је 1901. године збирком поезије Песме у којој се представио као надахнут лиричар обузет темама бола, усамљености, љубави и смрти.

Био је велики патриота, савременик и свједок бројних историјских догађаја. Јован Дучић се, због политичких прилика, из дипломатске мисије у Лисабону у августу 1941. године преселио у град Гери у америчкој држави Индијана.

Након Другог свјетског рата, због својих патриотских ставова и увјерења, није наилазио на симпатије књижевне критике. У Америци, гдје је остао до смрти, Дучић је водио организацију чији је оснивач Михајло Пупин. Организација је имала задатак да на најбољи начин представља српску дијаспору у Америци.

Јован Дучић преминуо је на Благовијести 7. априла 1943. године. Сахрањен је у Индијани, одакле су његове кости 22. октобра 2000. године пренесене у Херцеговачку Грачаницу, која се налази на брду Црквина изнад његовог родног Требиња.

У његову част установљена је награда за пјесништво која се додјељује сваке године на манифестацији Дучићеве вечери поезије, која се одржава у граду испод Леотара. Његово име носе бројне образовне установе и установе културе у Републици Српској и Србији, као и гимназија у његовом родном граду.