Парк Великана

СТАКА СКЕНДЕРОВА

(1831-1891)

„Циљ живота Стаке Скендерове био је оснивање дјевојачке школе у Сарајеву, да би поставила основу образовања женског пола међу православним становницима Босне.“

Александар Гиљфердинг о Стаки Скендеровој

Стака Скендерова рођена је у Сарајеву 1831. године, у породици која је била поријеклом из Пријепоља. Бригу о њој, након очеве смрти, водио је брат Илија. Стака је рано научила турски језик, што јој је помогло да лакше са својим захтјевима наступа код турске управе, да добије дозволу за рад школе али и новчану повремену помоћ. Поред турског говорила је и грчки и руски језик, и неријетко бивала од помоћи сарајевским трговцима у склапању послова. Писменост је стекла самоука или у основној школи у Сарајеву, али о томе нема тачних података. Зна се да је доста читала и да је једина жена тог времена која је пјевала у цркви.

У вријеме када се на образовање женске дјеце није ни помишљало, Стака је 1858. године отворила прву женску школу у Сарајеву – Сарајевску дјевојачку школу „Свети Сава”. Овим чином Стака је заслужна за почетак образовања женске дјеце у Босни и Херцеговини. Стака је била веома необична жена за вријеме у којем је живјела, посјетила је Јерусалим, гдје је била на хаџилуку и примила монашки чин, а за њу се с правом може рећи да је била жена која је својим изгледом и облачењем јасно стављала до знања да се „одрекла овог свијета”. Носила је мушко одијело, бринула се о образовању дјевојака и била пријатељица Паулине Ирби.

Стакину школу, смјештену у Сршкића кући, подржавао је и тадашњи османски везир у Босни, Топал Осман-паша, јер су њу похађала и његова женска дјеца. Поред српске, у школу су уписивана и дјеца из сарајевских муслиманских и јеврејских породица. За дјецу богатијих родитеља школарина се плаћала, од тога се куповао материјал за ручни рад, док је школовање било бесплатно за дјецу из сиромашних кућа. Први документ о одржавању испита у овој школи објавио је Босански вјестник 1866. године, хвалећи рад и труд Стаке и њених сарадница, а посебно су хваљени ручни радови ученица. Женска школа Стаке Скендерове слободно се може назвати почетком описмењавања жена у Сарајеву. Њене ученице биле су прве учитељице у школи у Мостару.

Живот Стаке Скендерове окончан је трагично, јер су је 1891. године, док се враћала са забаве на Илиџи, прегазила коњска кола. Преминула је 26. маја 1891. године, а сахрањена је на православном гробљу на Кошеву. Како то обично бива, признање за Стакин рад, који је увелико допринио развоју Сарајева, дошло је тек након њезине смрти. Један странац на пропутовању кроз Сарајево, 1868. године пријатељу у Загребу о Стаки је написао: „Но једно је, што нам се врло даје на чудо. Усред Сарајева, гдје коров дивљаштва расте бујно, никла једна учитељка, дјевојка, по имену Стака Скендерова, која нам се чини као Деифоба, која у опустјелој каквој пећини прориче усамљених гласова живе истине...”

Њено дјело Љетопис Босне, захваљујући руском конзулу и путописцу Александру Гиљфердингу угледало је свјетлост дана.