8. јун 1992. године – најтужнији дан бораца 2. пјешадијског батаљона Прве сарајевске механизоване бригаде и општине Српско Ново Сарајево

На овај дан, прије 34 године, непријатељске снаге извршиле су напад на положаје српских бораца на Мојмилу Брду, у улицама Озренска, Загорска и Миликладска. Знатно бројније непријатељске снаге имале су за циљ да овладају овим простором на којем је живјело већинско српско становништво, чиме би под своју контролу ставиле насеље Лукавица и важну путну комуникацију. Свјесни своје одговорности и чињенице да су се иза прве линије одбране налазиле њихове породице, српски борци пружили су жесток отпор непријатељу. Бившим комшијама, сврстаним у јединице Зелених беретки и Патриотске лиге, нанесени су велики губици у људству. Борбе су непрекидно трајале цијели дан. У једном тренутку пробијени су српски положаји, а припадници непријатељских снага упадају у кућу породице Драшковић и убијају шестогодишњег Тодора Драшковића, који је сједио у крилу помајке, док њу рањавају и остављају живу. Истог дана, снајперским хицем, убијена је и тринаестогодишња дјевојчица Дијана Ћосовић. Консолидовањем својих снага, српски борци успјели су да непријатеља потисну и задрже раније успостављене линије одбране. Тога дана, бранећи своје породице и српску земљу, животе је положило 16 бораца Војске Републике Српске, док је 30 бораца теже и лакше рањено.

Цијена је била велика – превелика.

Животе за Отаџбину дали су српски борци:

1. Бејат Милимир

2. Вуковић Саво

3. Вулиновић Драгомир

4. Драгаш Бране

5. Драшковић Слободан

6. Ерић Сретен

7. Елез Раденко

8. Ковачевић Драган

9. Ковачевић Ненад

10. Лале Дане

11. Милашиновић Дејан

12. Сарић Дарко

13. Томић Рајко

14. Ћеха Борислав

15. Ковач Чедо

16. Делић Миодраг

Нека им је вјечна слава и хвала.

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

                                                                                             БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИ  ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО