СЈЕЋАЊЕ НА ПОГИНУЛЕ САБОРЦЕ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Слободно можемо рећи да је 08. јуни 1992. године најтужнији дан бораца 2. пјешадијског батаљона, Прве сарајевске механизоване бригаде и општине Српско Ново Сарајево.

На овај дан прије 32 године непријатељске снаге су извршиле напад на положаје српских бораца на Мојмилу брду, у улицама Озренска, Загорска и Миликладска. Непријатељске снаге знатно бројније имале су за циљ да овладају овим простором на коме је живјело већинско српско становништво, а тиме би имали под својом контролом насеље Лукавица и путну комуникацију.

Свјесни своје одговорности и да им се иза прве линије положаја налазе породице, борци су пружили жесток отпор непријатељу. Бившим комшијама сврстаним у јединице зелених беретки и патриотске лиге нанесени су велики губици у људству. Борбе су непрекидно трајале цијели дан, у једном моменту су пробијени српски положаји, крвожедне комшије упадају у кућу Драшковића и убијају Драшковић Тодора, дијете од 6 година које је сједило у крилу помајке, а њу рањавају и остављају живу да тугује.

Исти дан снајперским хицем непријтељ убија тринаестогодишњу дјевојчицу Ћосовић Дијану.

Консолидовањем својих снага српски борци успјевају да непријтеља врате и задрже раније успостављене линије.

Тога дана у одбрани својих породица и српске земље животе је дало 16 бораца војске Републике Српске, док је теже и лакше рањено 30 бораца.

Цијена велика –превелика.

Животе за Отаџбину дадоше српски борци :

1. Бејат Милимир

2. Вуковић Саво

3. Вулиновић Драгомир

4. Драгаш Бране

5. Драшковић Слободан

6. Ерић Сретен

7. Елез Раденко

8. Ковачевић Драган

9. Ковачевић Ненад

10. Лале Дане

11. Милашиновић Дејан

12. Сарић Дарко

13. Томић Рајко

14. Ћеха Борислав

15. Ковач Чедо

16. Делић Миодраг

С поштовањем,

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

                                                                                             БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

                                                                                            ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО