Пољопривредна производња на подручју општине Источно Ново Сарајево, дугорочно посматрано, заостаје у односу на реалне могућности које су одређене расположивим агроеколошким и другим условима. Данашње стање пољопривредног сектора карактерише: разноликост производње по гранама, све старија доб становништа које се бави пољопривредом док младо становништво избјегава ту дјелатност, уситњена газдинства, велика миграција становништва из руралних подручја, слаба едукација пољопривредних произвођача, неповољна посједовна структура сеоских газдинстава садржаних у више одвојених парцела са тенденцијом даљег уситњавања посједа итд.

Територија општине на основу природних карактеристика може се подијелити на три дијела:

• планински дио – погодан за узгој стоке, производњу млијека и млијечних прерађевина и производњу кромпира;
• падински – брежуљкасти дио – погодан за воћарство и повртларство као и за узгој стоке и производњу конзумних јаја и бројлера;
• равничарско-брежуљкасти дио – погодан за све пољопривредне дјелатности

Према подацима Одјељења за привреду и друштвене дјелатности на територији општине око 400 домаћинстава се бави пољопривредом, у највећем проценту за обезбјеђивање сопствених потреба. Газдинства у брдско-планинском подручју имају већу просјечну величину посједа, у односу на газдинства у нижим предјелима која су повољнија за пољопривредну производњу.

Тржишни вишкови руралних домаћинстава с обзиром на ограничене потенцијале веома су мали. Продајом пољопривредних производа највише се баве пољопривредна газдинства, којима је пољопривреда главни извор прихода.

Према показатељима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) на подручју општине Источно Ново Сарајево било је регистровано 87 носилаца пољопривредних газдинстава (84 некомерцијална и 4 комерцијална) и 8 компанија чија је дјелатност пољопривреда. Најзастуљенија пољопривредна активност је повртларство и воћарство, а највећи приходи се остварују у перадарству.

Општина је у смислу подстицања пољопривредне производње водила активну улогу. Сваке године сe из буџета издваја у просјеку око 100.000 КМ за различите мјере.