ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Цјелокупно подручје општине планинског карактера, пошто се налази изнад 500 м.н.в, са просјечном надморском висином од 803 м.н.в. Подручје општине Источно Ново Сарајево је већином руралног карактера. Већи дио територије смјештен је на надморској висини изнад 600 м.н.в. гдје преовладавају равничарски и брежуљкасто-брдовити макрорељефни облици. Равничарски терени су долине ријеке Тилаве и Лукавичке ријеке. То су крајњи источни дијелови Сарајевског поља са котама терена 529,0 до 543,0 м.н.в. Равничарски терени су малих нагиба, до 5% и од 5–10%. Брежуљкасто-брдовити терен заступљен је на сјеверном и сјевероисточном дијелу територије, те на југу и југоистоку (брдо Павловац, висина 650 м). Идући према рубним насељима, брдовити терен на сјеверу и сјевероистоку везује се за падине Требевића и Јахорине (на истоку и југоистоку), па рељеф поприма карактеристике планинског са надморском висином од 1000 м и више.

Подручје општине карактерише претпланинска клима, са хладнијим зимама које трају дуже него у континенталној клими. Љета су топла, а релативно хладне зиме. Међутим, због израженијег термичког утицаја Јадранског мора, јесен је топлија од прољећа. Средња годишња температура је између 9–9,5°C, максимална температура не прелази 40°C, а минимална -30°C. Просјечне вриједности атмосферског притиска на подручју општине су 953 до 959 mb. Годишња количина падавина износи од 750–1000 mm и оне су распоређене неравномјерно. Сњежни покривач траје просјечно 1–2 мјесеца. Сњежних падавина нема у периоду од маја до септембра мјесеца. Средњи број дана под сниjегом је 46.

На територији општине налазе се разноврсни природни ресурси значајни за опстанак људи и развој простора као што су шуме и шумско земљиште, пољопривредно земљиште, изворишта питке воде, падински дијелови планина Јахорина и Требевић који су погодни за развој туризма. Најзначајнији природни потенцијал чине водни ресурси. Доминантну улогу у хидрографском погледу на подручју Општине Источно Ново Сарајево има извориште ријеке Тилава. Врело Тилава се налази на надморској висини од 585 м.н.м. То је типично крашко врело са великим варијацијама у протоку и квалитету воде. Вода са изворишта Тилава користи се за снабдијевање питком водом становништва доњег дијела града Источно Сарајево, те је снабдијевање водом врло квалитетно, док се вода са малих изворишта користи за снабдијевање становништва у вишим зонама. Поред врела Тилaве хидрографску мрежу употпуњују Лукавички поток и већи број малих изворишта општине.

Залеђе општине Источно Ново Сарајево чине падине околних планина, Требевића и Јахорине, које су богате природним ресурсима као што су дрвна грађа и хидроенергија. Овај аутентичан амбијент на надморској висини од 1100 до 1300 м, са богатом флором и фауном и конфигурацијом тла, погодан је за развој туризма и туристичке инфраструктуре.

ДЕМОГРАФИЈА

Према попису из 2013. године на подручју општине Источно Ново Сарајево живи 10.401 становник у 38191 домаћинстава. Развојем и урбанизацијом општине долази до раста броја становника. Према процјенама Републичког завода за статистику РС за 2022. годину у општини Источно Ново Сарајево живи 12.552 становника (50,09% жене а 49,91% мушкарци)

Становништво општине Источно Ново Сарајево је неравномјерно просторно распоређено. Највећи број становника концентрисан је у урбаном дијелу општине и то мјесним заједницама Центар и Лукавица (65%), док је остатак (35%) распоређен у преостале 4 мјесне заједнице које су више руралног карактера.

Социо-демографска структура становништва у насељима oпштине драстично се промијенила посљедњих неколико деценија. Детаљније анализе приказа демографске слике општине и кретања становника ранијих године није било могуће извести због чињенице да општина Источно Ново Сарајево у вријеме пописа 1991. године није ни постојала као самостални субјект. Након потписивања Дејтонског миривног споразума процјењује се да је у ово подручје, у периоду 1992–2013. дошло око 6100 нових становника а прегледом података из посљедњих година забиљежен је пораст миграциониог салда у Општини Источно Ново Сарајево.