12.00 ЧАСОВА – Парастос погинулим борцима у цркви Св.Георгија на Врацама

                            – Полагање вијенаца и цвијећа на Централном крсту војничког гробља Враца

13.00 ЧАСОВА – Свечана академија у Културном центру Источно Ново Сарајево

                            – Ручак у ресторану Топекс

РАТНИ ПУТ БРИГАДЕ

            Прва сарејевска механизована бригада формирана је 20.маја 1992. године, од 40. механизоване бригаде која је дислоцирана из Загреба на простор Лукавице и 49 моторизоване бригаде.

Бригада се састојала од 14 јединица и то: три пјешадијска батаљона, оклопни батаљон, механизовани батаљон, мјешовити артиљеријски дивизион, чета извиђача, чета војне полиције, вод пво, чета инжињерије, чета везе, позадински батаљон , паљанска и трновска чета.

Бригада је имала довољно борбених средстава али је оскудјевала са официрским кадром и обученим људством.

Бригада је била присутна на три фронта и то:

Ужег сарајевског, од Илињаче, Которца, Куле, Добриње I и IV, Насеља Старосједилаца, касарне Славиша Вајнер Чича, Брда Мојмило, Озренске улице, Шанца, Жељиног стадиона, од Храсна , дуж Миљацке до Врбања моста, Грбавице I и II, горњих и доњих Ковачића , Јеврејског гробља, касарне Босут, Дебелог брда, Златишта и дјела Требевића, по дубини Тврдимићи, Орчеве воде и Кијево.

Други фронт, је био Трновско ратиште, Трескавица, Игман и Рогој.

Трећи фронт, је био од Средњег, Нишићке висоравни до Олова. Јединице бригаде су учествовале на Горажданском и Бихаћком ратишту.

Бригада је крајем мјесеца Октобра била носилац напада за ослобађање кијевске котлине, да је имала више снага на располагању могла је да овлада и трновском котлином.

Бригада је учествовала у бриљантно изведеној акцији „Лукавац – 93“, спајање Сарајевско-романијске регије са Херцеговином, ослобађање Трнова.

Од свих јединица које су учествовале  у овој операцији Прва сарајевска механизована бригада, била је бројно и технички највише заступљена. Бригада је уз минималне губитке у људству  и техници извршила свој борбени задатак и добила нови дио зоне одговорности, Трново.

У другој већој операцији коју је изводио Сарајевско-романијски корпус, под називом

 „Панцир-93“ или ослобађање ширег дијела Нишићке висоравни и боље повезивање зоне одговорности од Сокоца преко Илијаша и Вогошће. Бригада је опет дала велики  допринос у успјеху те операције, те учетвовала у нападу на правцу Бргуле-Равне, Зубета-Хајде, овом операцијом је заузет врх Мачак, чиме је успостављена нова линија која је захтјевала издвајање додатног људства.

Трећа операција у којој је учествовала Прва сарајевска механизована бригада била је   „Звијезда-94“ или ослобађање Горажданске енклаве. У овој операцији ангажована је јединица величине чете и једна мјешовита оклопна група.

Због познатих догађаја и почетка бомбардовања јединица Војске Републике Српске ова операција тек што се веома успјешно развила била је заустављена од стране Умпрофора и Нато снага. Јединице бригаде су свакодневно дејствовале у одбрани успостављених линија у зони борбених дејстава.

Посебно треба истаћи двије велике нападне операције муслиманских јединица.

Прва операција „Коверат“ или Слобода-92 почела је 19.12.1992. године, покушај непријатеља да деблокира Сарајево на правцу Игман-Трново- Добре воде- Улобићи- Требевић-Сарајево. Напад је извршила оперативна група Игман јачине око 4.500 војника, ангажованих из читаве Херцеговине, Зенице, и са њима јединице Црни лабудови. Епилог је свима познат, потпуни крах муслиманских снага уз велике губитке. Наше јединице су имале минималне губитке и доста рањених борца.

Друга операција „Текбир“ или коначна деблокада Сарајева у љето 15. јула 1995. године.Невјероватно звучи да је армија БиХ на овај напад на унутрашњи прстен ангажовала око 60 хиљада бораца, а на вањски додатно још 20 хиљада. Омјер је био 6;1 у корист непријатеља оружја и оруђа приближно једнако.

Резултат, пораза, потпуни слом офанзиве непријатеља и прекид борбених дејстава.

Цијена свега овога била је веома велика, 618 бораца ове бригаде дало је своје животе да би данас могли мирно и слободнно да живимо.,

Кроз бригаду је прошло око 5 хиљада бораца и сваки други борац је рањен једном или више пута.

Да овај рат нисмо жељели и да смо у њега ушли неспремни говори податак да смо у првој години рата 1992 имали 299 погинулих борца, касније се тај број на срећу свих нас знатно смањивао.

Бригада је у потпуности извршила свој одбрамбени ратни задатак у додјељеној зони одговорности, сачувани су животи цивилног становништва, матријална добра и територија, није изгубљен ни један квадратни метар додјељене зоне.

На жалост свих нас урбани простор Српског Новог Сарајева морали смо напустити у миру као посљедица одлуке Дејтонског мировног споразума.

Цијена је опет била велика, превелика, болна, напустити територију која је крвљу натопљена најбољих бораца и одбрањена, заиста није било лако.

За свој допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату бригада је одликована „Орденом Немањића“, указом Предсједника Републике Српске 2022. године.

Одлуком главног штаба Војске Републике Српске 22.маја 1992. године формиран је Сарајевско-романијски корпус ВРС, зона корпуса обухватала је триторију градских општина и  Хан Пијесак и Рогатица. Команда Сарајевско-романијског корпуса била је смјештена у касарни Слободан Принцип Сељо у Лукавици и ту је остала до краја рата.

Кроз корпус је прошло око 15 хиљада бораца , у борбеним дејствима за слободу Републике Српске животе је положило око 4 хиљаде бораца.

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

Позивамо све породице погинулих борца, ратне војне инвалиде и борце да присуствују обиљежавању годишњице оснивања Прве сарајевске механизоване бригаде.

                                                                                     БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

                                                                                     ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО